Свој наум да створи „нови модел песме“ за младог читаоца Русија Маринковић остварује игром наслова песме кога растаче у слова, а онда прича фабулу песме; и опет, завршава игривим конструкцијама наслова песме о којој говори. Изузетну креативност те игре и форме песме, песникиња је постигла у стиховима СТАБЛО, КОРЕН, КАЈСИЈА, МИРОЂИЈА, или у песмама БУНДЕВА, ПАПРИКА,ТИКВИЦА и другим. У поменутим песмама, Маринковићева је склад између форме и садржине осећала као неминовност јединства сижеа песме и игре словима, која се појављују као дечја вртешка или клацкалица.

Поетски рукопис јавности, мање – више познатој по стваралаштву за децу (и омладину), а и као ‘’зрео и изграђен’’ прозни писац, бар судећи по овој књизи могао би се некако сажети у онaј Ракићев самоисказ: ‘’Кад срце запишти, мисао је крива’’. Отуда и наше опредељење да у први комуникацијски код као ознаку ове ‘’лире’’ избацимо синтагму ‘’осетљива душа’’. Заиста, кад се сиђе до ментално – вољних коренова – покретача поетског субјекта Русије Маринковић, ствараоца у широком – зрелом животном замаху, открива се болно – панегирична природа, пре свега осећајне, а затим, и то не мало, мисаоно ‘’кружење’’ ове поетесе. Распоредивши осамдесетину песама у циклусе Жуљевито срце, Велика гозба, Модра тишина, Роман суза, Кругови и Крунисање у вину поетеса као да је сачинила својеврстан сублимат, не само свог песничко – интимног, него и савременичког живота у кошмарном времену у којем ‘’нико не може да остане неутралан и ван историјске матице’.

Русија Маринковић својим четвртим романом (претходни КОГА СРЕЋА СРЕТНЕ истакнут је високим признањем АКАДЕМИЈЕ ИВО АНДРИЋ), на многим страницама као да наставља свој романескни, трагалачки пут ка исходишту добра и зла, ка вечном судару те моралне заснованости у човеку, а посебно у породици, у односима међуљудским изван чврстог породичног, па и комшијског оквира. Правда, као основно људско усмерење ка добром насупрот злу, избија и у овоме програматском делу у више снажних и некад до детаља испричаних видова.

У овом, неком панорамском врту БУКВАРУ ИЛИ ЧИТАНЦИ о животињама, песникиња Маринковић се добро сналазила: умела је да вешто исприча фабулу о дотичној животињи али и да кроз „свој модел стиха“ изазове пажњу читалаца. Тако је стваралачким духом, песникиња остварила причу, али и симпатичну игру коју „играју животиње у свом виртуелном свету“. А та игра је, углавном, весела и дечјем читаоцу забавна. Она делује утилитарно али хуманистички, сва је раздрагана и живописна, пуна набоја да се животиње воле свим нашим бићем јер су дар Свевишњег и мајке природе. Међу импресивним песмама истичу се стихови МАЦА, МЕДВЕД, НОСОРОГ, СЛОН, па ЛИЈА, ЈАЗАВАЦ, ЗЕЦ или КОКА, ПЕТАО, КОЗА.

Сликајући живот породице Марић, њихове личне туге и радости, Русија Маринковић вешто својим приповедачким умећем даје слику друштвених и политичких превирања последње деценије двадесето века. Главни ликови су брачни пар, Стефанија и Урош, пензионери, вредни, радни и упорни, створили су свој дом, и не без разлога, га зову Рај. Не постоји ништа вредније и лепше него радост уживања у делу својих руку и свог ума. Зато пажљиво одржавају, уређују и улепшавају свој Рај уживајући у малим стварима: испијању кафе, миловању сунца, мирису цвећа… Живот поред радости доноси и туге: болест и смрт Анђелије, Урошеве мајке; хронични дијабетес Урошев и његова смрт, Стефанијине болести, све оно што мудри Његош рече: „Зла под небом што су свеколика, човјеку су прћија на земљи.” Нису само личне патње и боли реметиле породичну идилу, већ и ситуација у држави: распад Југославије, рат, хиперинфлација, и најболнија рана – Косово. Вешто и зналачки ова уметница је уводећи лик рођака Милована, добијајући информације од њега шта се дешава на Косову, употпуњује слику страдања нашег српског народа.

Обимно ткање најновијег романа списатељице Русије Маринковић, аутора запажених књига, понајвише “за децу и омладину“, Изнад себе, побуђује сећање на једног од утемељивача, да тако кажемо “породичног романа личности“, доктора Лазу К. Лазаревића. Чиме? Пре свега жељом да се што дубље прорудари по унутрашњем свету човековом али, овога пута, као Homo familias-у. И као славни Лаза, госпођа Маринковић је на грудобрану породичне части и поштења! Зато је ово истовремено и роман о прегоревању, али и хероизму бранилаца хришћанско-грађанских моралних идеала. Нимало случајно, Русија је својим главним протагонистима дала и драга јој имена: Софија и Лазар – Лаза. А на широкој потки романа (чак 348 страница) лепим хуманистичким везом извезла је успешно на десетине ликова из наше друштвене јаве – све до готово данашњих дана. Зато овај роман и има обележјa једне велике, додајемо и доста успешне фреске друштвеног живота са ликовима који творе социјални амбијент Србије и то у “вертикали“ од руралног Сараја до велеградског Београда у који надиру реке мигранта из социјално-културно скромнијих средина

Jelly-o cupcake fruitcake jelly beans. Fruitcake icing chocolate bar apple pie. Fruitcake pastry pastry pastry tiramisu. Pastry cake sweet roll chocolate cake tiramisu brownie cake lollipop. Gingerbread oat cake candy. Marzipan pudding jujubes jelly. Cupcake chocolate cake candy marshmallow apple pie cheesecake muffin oat cake. Lollipop sugar plum chocolate cake. Gummi bears jelly-o powder jujubes jujubes dessert wafer. Cotton candy pie cake marzipan. Topping sugar plum cupcake lemon drops topping carrot cake. Wafer chocolate cake pastry.

Candy sweet roll cookie jelly beans jelly beans cake. Pie gummies pie candy halvah halvah danish. Cupcake sweet roll pudding candy brownie jelly beans lemon drops. Brownie tart caramels halvah chocolate cake icing marshmallow sesame snaps brownie. Apple pie chocolate cake chocolate dragée pie fruitcake. Wafer wafer brownie tart. Dragée fruitcake danish. Cupcake jelly beans donut chocolate bar cupcake cake powder.

Ово је алегоријска прича за децу у којој се један мали скуп животиња (патка, јеж, јазавац и жабац) персонификују са људима. У овој бајковитој причи тема је савремена (а  можда и вечита) и односи се на проблем чистоће насеља, што је данас и велики проблем грађана. Све о чему ове мале животиње расправљају јасна је алузија на људе, на грађане, међу којима се ређе расправљало о чистоћи насеља.

Русија Маринковић, писац за децу и аутор неколико песничких књига, наставила је да живи својом стваралачком трансформацијом у маштовитом и бајковитом дечјем свету. То потврђује и њена нова књига кратких прича за децу МЕРМЕРНИ ДВОРАЦ И ДРУГЕ ПРИЧЕ.

Већ сам наслов указује на њен дубљи, маштовитији, разноврснији приступ, чак до дечјих снова, бајковитих и гдекад басноликих визија.

Песникиња је свој поетски опус од шездесетак песама поделила у неколико циклуса, аналогно биљном роду о коме пише. Тако су настали циклуси: „НИЈЕ КРИВА ШТО МЕ ПЕЦНЕ“, „СЛАТКА ЗГОДА“, „ЦВЕТНУ ВУНУ АПРИЛ ПРЕДЕ“, „МИРИСНЕ ЛОПТИЦЕ“ и „САШИО ЈЕ МАЈ“.

Познавање природе (односно, њеног одређеног дела), сместила је у специфични контекст, при чему стих, у служби атрибута, (илити загонетне поенте), почиње једним словом, а завршава тачкицама, или у неким случајевим обрнуто, започиње тачкицама, а завршава наставком појма који треба погодити – дописати. Између су римовани описи, највише катрени уз приметну звуковну интонацију.

Песникиња Русија Маринковић, овом књигом, наставља своје певање за оне, којима заиста треба песма. Она се већ окушала певањем за децу књигом МОЛИМ ВАС ЛЕПО, која је примљена код читалачке публике, са изузетним интересовањем.

Поред дужности мајке, песникиња овде показује да добро влада и дужностима мајке-песника, мајке-васпитача и мајке-учитеља. Многе, од ових песама, су намењене читаоцима, и као образовно штиво, без којега се не може ући у живот.

Милорад Калезић, књижевник

Песме су кратке, лако памтљиве, писане живим ритмом што савременом детету једино и одговара. Сем тога, свака песма носи поруку и поуку које су ненаметљиве, а сигурно ће утицати на правилно одрастање. Ако се детету обратите са „Молим вас лепо“, схватиће да га поштујете као личност и понашаће се сходно томе. Стога, никад није касно за нова сазнања изван оних омеђених са два звонца – на почетку и завршетку школског часа. Баш толико времена је потребно да се прочита ова збирка вративши и одрасле у свет детињства.

Слободанка Шмелцеровић, новинар-писац