Сликајући живот породице Марић, њихове личне туге и радости, Русија Маринковић вешто својим приповедачким умећем даје слику друштвених и политичких превирања последње деценије двадесето века. Главни ликови су брачни пар, Стефанија и Урош, пензионери, вредни, радни и упорни, створили су свој дом, и не без разлога, га зову Рај. Не постоји ништа вредније и лепше него радост уживања у делу својих руку и свог ума. Зато пажљиво одржавају, уређују и улепшавају свој Рај уживајући у малим стварима: испијању кафе, миловању сунца, мирису цвећа… Живот поред радости доноси и туге: болест и смрт Анђелије, Урошеве мајке; хронични дијабетес Урошев и његова смрт, Стефанијине болести, све оно што мудри Његош рече: „Зла под небом што су свеколика, човјеку су прћија на земљи.” Нису само личне патње и боли реметиле породичну идилу, већ и ситуација у држави: распад Југославије, рат, хиперинфлација, и најболнија рана – Косово. Вешто и зналачки ова уметница је уводећи лик рођака Милована, добијајући информације од њега шта се дешава на Косову, употпуњује слику страдања нашег српског народа.