Песникиња је свој поетски опус од шездесетак песама поделила у неколико циклуса, аналогно биљном роду о коме пише. Тако су настали циклуси: „НИЈЕ КРИВА ШТО МЕ ПЕЦНЕ“, „СЛАТКА ЗГОДА“, „ЦВЕТНУ ВУНУ АПРИЛ ПРЕДЕ“, „МИРИСНЕ ЛОПТИЦЕ“ и „САШИО ЈЕ МАЈ“.
Познавање природе (односно, њеног одређеног дела), сместила је у специфични контекст, при чему стих, у служби атрибута, (илити загонетне поенте), почиње једним словом, а завршава тачкицама, или у неким случајевим обрнуто, започиње тачкицама, а завршава наставком појма који треба погодити – дописати. Између су римовани описи, највише катрени уз приметну звуковну интонацију.
„Чаролија“ Русије Маринковић представљају песничку читанку, из ботанике, у коју је она сместила, своје не мало знање и искуство у дружењу са биљем (а нарочито са цвећем…). Њена основна намера је да едукује све људе за повратак лепоти природе, њеним мирисима и даровима, чиме би се продужио живот баш том делу природног света, кога потискују неке нове формуле живота.
| Писмо | ћирилица |
|---|---|
| Повез | тврди |
| Формат | 15×21 cm |
| Година издања | 2004 |
| Издавач | Књижевна заједница Југославије |
| Број страна | 86 стр. |
| Тираж | 500 |
| Категорија | |
| Ознаке: |
Очигледна је њена инвентивност, кад пред читаоце отвара своја питања – загонетке: („Испред куће моје баке, /тај џин све покрије, / а ујесен, под љускама, / плодове сакрије “). Већ у првој строфи наводи читаоца на дубоко размишљање, а у задњој му олакшава решење. То она чини метафорично, а понегде и духовито.
Како се у нашој књижевној јавности, до сада, није појавила једна оваква стиховна читанка, ЧАРОЛИЈА – биљопиталице ће, вероватно пронаћи своје читаоце; заинтригирати њихову позорност и бити од изузетне помоћи у школској настави.
Русији Маринковић ово није прва књига за децу, али јесте још једна смислени покушај да активно учествује у њиховом учењу и образовање.
Томислав Милошевић, књижевник
