За фауну и флору у поезији одавно су показивали интересовање многи страни, а и наши песници. Биљни и животињски свет су изазовни: они говоре да, осим људи, на нашој планети још неко „дише животом живљења и умирања“ (Ј. Панчић).

Песникиња, приповедач и, нарочито у последње време, уважени романсијер, Русија Маринковић се за поезију намењену деци и младима интересовала још у првој фази свог литерарног крштења. После неколико запажених збирки песама (ЧАРОБНИ КЉУЧИЋ, ЧАРОЛИЈА), Маринковићева је још ранијих година, а нарочито данас, настојала да њена „дечја песма“ не буде „укочени и дидактични текст“, већ да га одликује свежина инвенције и богатство истраживачког умећа. Дакле, да дечја песма не буде „мала и минорна“, већ „велика“ креација песничког талента.

У понуђеној збирци КРИЛАТЕ ПЕСМЕ (песме биљопиталице), песникиња се бави истраживач ким методом. Наиме, она неће окошталост певања за мале читаоце, већ иновацију „духа и ума“, који ће развити дечји интелект и тако га ближе примаћи реалном, садашњем поимању стварности.