Опис
Иако мотивски разнолика, она маштовито и искрено нуди раскошне слике сопственог виђења и доживљавања света у којем је давно боравила и у који се, на овакав начин, песмом, поново враћа.
Покрети живота, кружење и комешање бића и појава, укрштаји флоре, фауне и атмосферских збивања стиховани су једноставно., с наивношћу и без претензије. Форма стиха дошла је у додир с богатством годишњих доба, живописних врста, с чарима временских промена. Зверчице и биљке, токови воде и пламсање сунца сликани су кроз упрошћене односе, с благим, необавезним заплетима.
У циклусима Храна служи да се клопа и Баш не хајем, песникиња на племенит и занимљив начин испитује и исписује своје, деци веома блиске доживљаје, сећања и размишљања. Тако у поетским сликама даје своје виђење на разне теме из света дечијих доживљаја: од игре и односа у породици и на улици, до односа у природи и међу животињама.
Песме се лако памте, чему умногоме доприноси снага унутрашњег ритма, а плене и ненаметљивим поукама које су важне како за игру и машту, тако и за понашање деце.
Тиме је Русија Маринковић испунила све услове да њене стихове деца са осмехом и радошћу прихвате и упамте.
Из рецензије Радослава Златановића