У причи видимо како се ове мале животиње радују кад сложно и лепо уреде и изграде своје насеље. Уз то нам се намеће и онај чувени став из науке о књижевности да књижевно дело треба да има и васпитни и сазнајни карактер, што је све заступљено у овој причи која је за младе читаоце и забавна. Одрасли, старији читаоци, могу између ових редова да „прочитају“ како аутор приче предочава овај проблем и како дискретно казује свој морални суд о томе.

Садржај ове приче подсећа и на наш друштвени однос и да не дозволимо, како каже писац, да „време игра коло пролазности“, већ да нам живот тече у стваралаштву, реду и миру. А то је и била почетна пишчева замисао.

27.02.2007.

Теодор Опалић

професор у пензији, књижевник